1. Дијагностика и лечење ЦОВИД-19 (пробна верзија 8) од стране Националне здравствене комисије НРК
Ризик од тромбоемболије је већи код тешких или критичних пацијената, ......, антикоагулансе треба користити профилактички. У случају тромбоемболије, антикоагулантну терапију треба спровести у складу са одговарајућим смерницама.

2. — Инфекција ЦЕЛЛ САРС-ЦоВ-2 зависи од ћелијског хепаран сулфата и АЦЕ2, хепарин и деривати који не антикоагулишу блокирају везивање и инфекцију САРСЦоВ-2.

3. Једини третман који се широко користи у овој области је превентивна доза хепарина мале молекуларне тежине (ЛМВХ), коју треба узети у обзир код свих хоспитализованих пацијената са новом коронарном упалом плућа (укључујући некритичне пацијенте) без контраиндикација.
Привремене смернице ИСТХ о препознавању и управљању коагулопатијом у ЦОВИД-19

4. Код пацијената (одраслих и адолесцената) хоспитализованих са ЦОВИД-19, користите фармаколошку профилаксу, као што је хепарин мале молекуларне тежине (као што је еноксапарин), у складу са локалним и међународним стандардима, за спречавање венске тромбоемболије, када није контраиндикована.

5.Сви пацијенти са озбиљним и критичним ЦОВИД-19, малим или умереним до малим ризиком од крварења и не препоручују се контраиндикације за употребу лекова за спречавање ВТЕ, а хепарин мале молекуларне тежине је први избор; за озбиљну бубрежну инсуфицијенцију препоручује се нефракционисани хепарин.
За благе и честе пацијенте, ако постоји висок или умерен ризик од ВТЕ, препоручује се превенција лекова након уклањања контраиндикација, а ниско молекуларни хепарин је први избор.

Превенција и лечење венске тромбемболије повезане са инфекцијом болешћу коронавируса 2019: изјава о консензусу пре смерница